Koristimo kolačiće kako bismo unapredili korisničko iskustvo, personalizovali oglase koji nse prikazuju i zapamtili vaše preferencije na sajtu. Ukoliko nastavite s pregledanjem sajta smatramo da ste prihvatili korišćenje kolačića na našem sajtu. Za više informacija (npr. o tome kako da isključite kolačiće, molimo vas da posetite stranicu .

OK
advertisement

Molekularna gastronomija

Kuvanje se povezuje s naukom na novom, inovativnom nivou koji se naziva „molekularna gastronomija“, a kuhinja počinje da liči na malu hemijsku laboratoriju u kojoj možete naći neuobičajene i interesantne sastojke. Termin „molekularna i fizička gastronomija“ je skovan 1988. godine od strane mađarskog fizičara Nikolasa Kurtija i francuskog hemijskog fizičara Herve Tisa. „Molekularna gastronomija“ istražuje kako hrana reaguje na različite tehnike spremanja i kako pet čula doživljavaju hranu i način na koji u njoj uživamo.

Interesovanje Hestona Blumentala za kuvanjem je počelo u njegovoj 16. godini na porodičnom odmoru u Provansi u Francuskoj. Iako su odmori sa roditeljima i kasnije u mladosti letnja putovanja ukazivali na Hestonovo veliko interesovanje za kuvanje i hranu, presudan momenat se desio dok je čitao O hrani i kuvanju: Nauka i znanje o kuhinji od Harolda Mekgija. Ovo je dovelo u pitanje kuhinjske prakse kao što su prženje mesa da bi se sačuvali sokovi, i ohrabrilo Hestona da „usvoji potpuno drugačiji stav prema kulinarstvu koji se u suštini svodio na: preispituj sve“.

U novim epizodama Heston kreće u avanturu u kojoj će istražiti kako hrana utiče na veze između ljudi. Poznato je da neka jela imaju efekat afrodizjaka. Među njima su: špargla, školjke, kavijar, orasi, tartufi, šafran i drugi. Heston želi da istraži kako određene namirnice utiču na ljude, kao i kako hrana utiče na parove koji su u različitim fazama odnosa.

Ne propustite nove epizode Magičnog leta svake subote i nedelje od 16:00.


Molekularna gastronomija
Kategorije