Postoje neke namirnice koje se nalaze na pijedestalu zdravih i popularnih gastronomskih trendova: kelj (ko još nije čuo za salate od kelja?), avokado (dodaje se svuda, od sendviča i salata, do jela sa ribom, mesom i raznih deserata) ili tapioka (sastojak koji može da se nađe i u slatkim i u slanim jelima), su namirnice koje predstavljaju neke od najvećih kulinarskih trendova u poslednje vreme. Međutim, danas posmatramo trend za koji se čini da je tu da ostane: kinoa.

Nutritivne vrednosti

Sigurno ste do sada probali kinou na mnogo načina, ali da li znate šta je ona zapravo?

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija je 2013. godinu proglasila Internacionalnom godinom kinoe zbog jedinstvenog nutritivnog sadržaja semena i od tada ova namirnica nije izgubila na popularnosti.

Upotreba kinoe je raznovrsna. Može da se koristi u salatama, kao i kolačima. Sa dvostruko većom količinom proteina od pirinča i ječma, takođe je i veliki izvor kalcijuma i magnezijuma, a pored toga doprinosi sadržajem vitamina B i E kao i vlaknima.

Kao da ove nutritivne vrednosti nisu dovoljne same po sebi, pahuljice i derivati kinoe su jedni od najmanjih alergena i odlična su alternativa za one koji su intolerantni na gluten. Takođe je i odličan izbor za vegane jer sadrži sve esencijalne aminokiseline. Zbog svih ovih razloga, kinoa je jedan od najkompletnijih izvora proteina.

Prirodno stanište biljke kinoe su Andi, Peru, Čile i Bolivija. Poznata kao “zlatno zrno Anda”, kinoa je prehranjivala sela u podnožju planina više od 5.000 godina, a od skora postala je popularna širom sveta.

Kinoa poseduje visoko nutritivno zrno jer sadrži više proteina nego druge biljke i uz krompir je bila jedna od glavnih namirnica stanovništva Anda – tradicionalno je pečena i pretvarana u brašno za hleb. Danas se primena kinoe širi: supe, pahuljice, testo, pivo i „čiča“, tradicionalno piće Anda.

Kinoa je postala strateška namirnica za globalnu sigurnost u ishrani, ne samo zbog pomenute nutritivne vrednosti, već i zbog prilagodljivosti na klimatske promene. To je laka, ukusna i lako svarljiva hrana, a takođe daje teksturu i ukus svakom receptu.

Saveti

Kako spremati

Idealan početak je ispiranje kinoe pod vodom da se zrna ne bi lepila i da bi se uklonila supstanca koja čini tanak omotač semena (saponin). Za 100g kinoe trebalo bi da se doda 300ml vode i sve zajedno da se stavi u sud da provri. Nakon 15 minuta, većina vode bi trebalo da je isparila i seme uveličalo dva puta – kinoa je gotova kada ivica semena postane providna.

Kako čuvati

Proverite da pakovanje kinoe nema kapi vode, jer kontakt s vazduhom može da utiče na svežinu hrane. Čuvajte kinou na hladnom i suvom mestu gde može da stoji par meseci.

Varijeteti

Prirodno stanište kinoe su zemlje regiona Anda, od Kolumbije do severne Argentine i južnog Čilea. Međutim, između 1992. i 2010. područje na kojem se uzgaja kinoa u Boliviji, Peruu i Ekvadoru se udvostručilo, pa čak i utrostručilo. Pored toga, uzgajanje ove biljke se proširio na čitav svet i sada se odvija u više od 70 zemalja, kao što su Sjedinjene Američke Države, Francuska ili Švedska.

Skuvana kinoa je kremasta, a u isto vreme i pomalo hrskava, s relativno neutralnim ukusom, tako da može da se koristi i za slatka i za slana jela: može da se priprema za doručak (kao pahuljice), za ručak (salate) ili večeru kao prilog. Postoji više varijeteta, ali tri najpopularnija su bela, crvena i crna – bela je najpoznatija, crvena ne gubi oblik kuvanjem, a crna je slatkasta i kuvanjem ne gubi boju.