Lovorov list

Ponedeljak 28 oktobar

Lovorov list

Lovor (lat. Laurus nobilis) je zimzeleni grm ili nisko stablo iz porodice lovorika (lat. Laureaceae). Dolazi iz Male Azije, odakle se raširio po Sredozemlju.

Istorija lovora je duga i bogata. Imao je važnu ulogu u svakodnevnom životu starih grka i rimljana, a imao je i društvenu, čak i političku ulogu. Lovor je bio posvećen bogu Apolonu koji je dobio naziv “onaj koji nosi lovor”. U njegovom hramu, koji je u početku bio sagrađen od lovorovih stabala, živjela je sveštenica Pitija koja je bila poznata proročica. Ugledne osobe, vladari i vojskovođe, donosili su bogate poklone da bi od nje saznali svoju budućnost. Hram je poprimio izgled kakav je dolikovao njegovom ugledu zahvaljujući bogatim poklonima. Prilikom proricanja budućnosti Pitija je žvakala lišće lovora i sedela na tronošcu iznad otvora u kojem je spaljivala lovorovo lišće. Čak je i spavala na lišću lovora.


Prema jednom mitu, nimfa Dafne („dhafni“ na starogrčkom znači lovor) pretvorila se u drvo lovora da bi izbjegla Apolonovo udvaranje. Apolon je drvo učinio svetim, a njegove grančice je nosio u spomen na neuzvraćenu ljubav. Stare su grke lovorove grane štitile od nesreće, zavisti i zlih duhova. I za rimljane je lovor imao isto značenje, a koristili su ga i za lečenje. Plinije piše da zdrobljeno lišće lovora mirisom štiti od infekcija, naročito ako se udišu pare spaljenog lišća. I grci i rimljani znali su za ovaj farmakološki učinak lovora.


Dokazano je da je eterično ulje lovora jak biljni konzervans, da deluje baktericidno i fungicidno. Više istraživanja pokazalo je da lovorovo eterično ulje ima sedativan, a u većoj dozi i narkotičan učinak. O primeni lovorovog ulja pisalo se već u 1. veku kada ga je Kriton, lekar rimskog cara Trajana, opisao u drugom delu svog dela u četiri toma. Tamo je obradio mirisna sredstva za njegu tela, odeće i prostorija koja se izrađuju od lovorovog i drugih eteričnih ulja. Stari grci i rimljani krunisali su pobednike i pesnike lovorovim vencima. Rimski carevi su bili ovenčani lovorovim vencem koji je bio simbol trijumfa i besmrtnosti. Reč „laureat“; potiče od imena roda ove biljke („laurus“). Do razdoblja Drugog svjetskog rata, pozorišni umetnici su za svoje jubileje dobijali lovorov venac, a stavljao se i na grobove velikana.


Lovor ima i lekovita svojstva. Upotrebljavao se kod gubitka apetita, grčeva u želucu i groznice. U današnje vreme dokazano je delovanje lovorovog eteričnog ulja kod prehlade, upale krajnika i različitih oblika viroza. Osim toga, on deluje i antivirusno i antifungalno. Francuski herbalist Maurice Mességué preporučuje čaj od lovorova lista kod bronhitisa, rinitisa i gripa. Mast od lovorova lista preporučuje se kod reumatskih tegoba i kod uganuća. Čaj s pet listova lovora i 2-2,5dl vode preporučuje se za grgoljenje kod angine i za obloge kod nagnječenja ili čireva. Kupka s lovorom deluje relaksirajuće i antireumatski.


Lovorovo eterično ulje primjenjuje se u aromaterapiji i kozmetici za izradu parfema, a zbog njegovog antiseptičkog djelovanja, posebno se koristi za izradu preparata posle brijanja. Dodaje se i nekim deterdžentima. Muve ne podnose lovorovo ulje. Preparat od ulja koje se dobije stiskanjem plodova lovora koristi se da bi se muvama preprečio pristup do rana i upaljenih mesta na telu životinja.


Kao začin, lovorov list se koristi od davnina. Dodaje se jelima od mesa i ribe, supama, umacima, marinadama i kod pripremanja zimnice. Poznat je začin kod pripreme jela na „lovački način”. Listovi se stavljaju i u sušene smokve, i to ne radi mirisa, već da bi uklonili ili sprečili da se razviju paraziti. Lovorovo ulje koristi se u proizvodnji alkoholnih pića i voćnih sokova. Upotrebljava se i za pripremu začinskog octa. Ovaj se ocat ubraja u delikatese, ima karakterističan miris i nije gorak te se dodaje ribljim marinadama, kiselim pečenjima. Lovorov list otpušta svoju aromu sporo, u bujonima, supama, gulašima, umacima, marinadama te kod kiseljenja. Odličan je dodatak ribljem gulašu a posebno u kombinaciji s limunom i anisom koji poznati kuvari koriste kao punjenje za trbušnu šupljinu riba pre pečenja. Lovor je sastavni deo bouquet garnija te kod kuvanja bešamel umaka. Ide dobro uz grašak, sočivo, paradajz, posebno kao začin umaku od paradajza. Dva do tri lovorova lista daju dovoljno arome jelu za četiri do šest osoba. Listovi se uklanjaju pre serviranja jela.