Ruzmarin

Ponedeljak 3 februar

Ruzmarin

Ruzmarin je grmolika biljka koja potiče iz mediteranskih krajeva, međutim, danas se uzgaja širom Evrope i Amerike. Ime je dobio po latinskim rečima ros (rosa) i marinus (more), u prevodu "morska rosa", budući da na njegov rast povoljno utiče morski povetarac koji prenosi vlagu.


Više od hiljadu godina je cenjen kao začin i prirodan lek, kojeg su voleli i grčki bogovi. U starom veku bio je posvećen Afroditi, božanstvu lepote i ljubavi. Stari narodi su bili dobro upoznati s ovom biljkom, koju je pratio glas da poboljšava pamćenje, pa su je grčki studenti stavljali na glavu kada su pripremali ispite. Bio je korišćen za venčanja, ali i za sahrane, za ukrašavanje krovova crkava i za svečane dvorane te kao tamjan u verskim obredima i protiv uroka.


U staroj Engleskoj ruzmarin je bio simbol vernosti, iz čega je nastao običaj da se na svadbi odeća kiti ruzmarinom.


Ljudi vekovima koriste cvetove ruzmarina i izdanke u cvatu, ali najširu upotrebu imaju listovi, koji se skupljaju u letnjim mesecima a nakon toga se suše. Ruzmarinovo ulje nastaje destilacijom listova ili grančica, a njegov kvalitet zavisi od klime i položaja. Smatra se da ovo ulje podiže energiju i stimuliše i suzbija prekomerno znojenje. Odličan je lek za želudac, umiruje nervni sistem i pomaže u lečenju glavobolje. Koristi se u losionima za kosu ne samo zbog ugodnog mirisa, već i zbog stimulansa na koren kose i sprečavanja preuranjene ćelavosti. Esencijalno ulje ruzmarina koristi se u aromaterapiji za povećanje koncentracije, pamćenja i opuštanje od stresa. Kupka s ruzmarinovim uljem deluje izuzetno opuštajuće na čitav organizam.


Energetska vrednost 100g svežeg ruzmarina iznosi 131 kcal. Od toga je 20,7g ugljenih hidrata, 5,8g masti i 3,3g proteina. Od vitamina, u ruzmarinu su zastupljeni vitamin A, vitamin C, folna kiselina, priodiksin i pantotenska kiselina. Kad su u pitanju minerali, ruzmarin sadrži bakar, kalcijum, magnezijum, mangan i gvožđe. S druge strane, energetska vrednost 100g sušenog ruzmarina iznosi 331 kcal, od čega se 64% odnosi na ugljene hidrate, 15% na masti i 5% na proteine.


Ruzmarin se najčešće koristi u mediteranskoj kuhinji. U malim količinama, izvrstan je začin za supe, pečenja i meke sireve. Kako bi poprimilo aromu, u jelo se stavi struk ruzmarina, koji se posle izvadi. Ruzmarinom se može aromatizovati ulje ili ocat. Zajedno s timijanom, origanom, majoranom i čubrom sastojak je čuvene mediteranske mešavine začinskog bilja - provansalske trave, koja se koristi u pripremi variva i jela s paradajzom. Grančicama ruzmarina premazuje se riba na gradelama, na njih se mogu nabadati svinjski medaljoni ili razno povrće i tako dobiti pikantno i ukusno jelo. Tanki, tamnozeleni igličasti listovi intenzivnog su mirisa i pikantno ljutog, oporog i gorkog okusa. Zajedno s pečenim mesom, posebno piletinom i jagnjetinom a zatim i ribom, čini harmoničnu celinu. Pečeni krompir sam ili s korenastim povrćem uz dodatak ruzmarina može biti samostalni obrok ili izvrstan prilog, a može se i puniti nadevom od sireva s plemenitom plesni i aromatičnim ruzmarinom. Ruzmarinom se mogu i aromatizovati namirnice u pripremi drugih jela, poput mleka za pripremu bešamel sosa, vina i meda za mariniranje smokvi, šećernog sirupa ili narandžinog soka. Na taj način se ovaj začin provlači i u pripremu poslastica, posebno onih od jabuka i čokolade.


Kod upotrebe ruzmarina u pripremi jela, uvek treba dati prednost svežem nad suvim začinom. Kad kupovine sveže grančice ruzmarina na pijaci, treba obratiti pažnju da listovi budu sveže tamnozelene boje bez žutih ili tamnih mrlja. Čuva se u frižideru nekoliko dana, umotane u delimično vlažnom kuhinjskom papiru ili uronjenih krajeva u vodu. Sveže grančice mogu se osušiti tako što im se krajevi povežu a zatim se obese i suše na toplom i suvom mestu.