Vanila je plod orhideje penjačice, Vanilla planifolia (V. fragrans), u obliku mahune, koja potiče iz Meksika, zemlje u kojima se najviše uzgaja su Gvatemala, Kostarika i Jamajka. Orhideja može narasti do 5 metara visine, a žuti ili narandžasti cvetovi, koji rastu u grozdovima, otvaraju se jedan po jedan tokom dva meseca. Cvetove, iz kojih se nakon nekoliko meseci razvijaju mahune vanile, oprašuju insekti tog podneblja i kolibri. Plodovi vanile rastu iz oplođenog cveta u obliku izdužene zelene mahune, dužine do 30cm i širine 6-8cm. Nakon otprilike devet meseci, pre nego što sazru, beru se ručno i menjaju boju u žutu, a potom u smeđe.

Ukoliko se orhideje uzgajaju izvan prirodnog staništa, potrebno je veštačko oprašivanje, koje je prvi put obavljeno 1841. godine na ostrvu Reunion u Indijskom okeanu. Tako dobijena varijanta naziva se Bourbon vanila, a najviše se uzgaja na Madagaskaru.

Vanila, zajedno sa šafranom, kardamomom i zelenim biberom, spada u najskuplje začine, a jedan od razloga za to je dugotrajan proces proizvodnje, odnosno polagana fermentacija. Na taj način mahune poprimaju karakterističnu tamnu boju i prepoznatljivu aromu. Bouqet joj je izrazito aromatičan, a ukus slatkasto-oštar i jak.

Vanila se upotrebljavala u doba Maja i Asteka kao važan sastojak carskog čokoladnog napitka, koji su nazivali tlilxochitl. U Evropi postaje popularna u 17. veku, a upotrebljavala se kao lekovito sredstvo za razne bolesti, od čira na želucu pa sve do sredstva za umirenje. Neki je i danas koriste kao korisno sredstvo za poboljšanje probave. Kao i mnoge začine, ni vanilu nije zaobišao dobar glas o afrodizijačkim svojstvima. Danas se koristi u visokokvalitetnim pekarskim i slastičarskim proizvodima, kao i u duvanskoj i kozmetičkoj industriji.

Najkvalitetnija vanila dolazi iz Meksika i s madagaskarskog Burbonskog ostrvlja, dok se indonezijska i vanila s Tahitija smatraju manje kvalitetnima.

Vanila se najčešće upotrebljava kod izrade kolača, torti, sirupa i poširanja voća. Prepolovljene mahune mogu se poslagati po voću i zapeći u rerni. Često se koristi uz čokoladu, a takođe obogaćuje čajeve i kafu. Manje se spominje uz slanu i kiselu hranu, ali je izvrstan dodatak jelima od plodova mora, posebno jastoga, jakobovih kapica, dagnji i piletine. Pojačava slatkoću korenastog povrća. Odlična je u kombinaciji sa jabukama, dinjom i lubenicom, kruškama, breskvama, rabarbarom, jagodama, mlekom i jajima.

Mahuna vanile kupuje se u staklenim epruvetama s čepom. U njima ih treba i čuvati na hladnom i tamnom mjestu, ili je možete uroniti u posudu sa šećerom. Mahuna se može upotrebiti dva puta, dovoljno je samo nakon prve upotrebe oprati i osušiti.

Danas se često koriste vanilini ekstrakti, koji se dobijaju umakanjem narezanih delova mahuna vanile u vrući 65-70%-tni alkohol, ili vanila u prahu, koja se dobija sušenjem i usitnjavanjem mahuna vanile.